O B A V E Š T E NJ E

o pravima radno angažovanih lica na Univerzitetu „Dzon Nezbit“

iz Zakona o zaštiti uzbunjivača („Sl. glasnik“ RS br. 128/2014 od 26. 11. 2014)

Poštovani,

Na ovaj način, u smislu odredbi člana 14 st. 4 Zakona o zaštiti uzbunjivača („Sl. glasnik“ RS br. 128/2014 od 26. 11. 2014. – u daljem tekstu: Zakon), Univerzitet „Dzon Nezbit“ – u daljem tekstu: Univerzitet) upućuje Vam Obaveštenje o pravima radno angažovanih lica koja proizlaze iz odredbi Zakona, a kako dalje sledi.

I. Predmet Zakona

Napred navedenim Zakonom uređuje se uzbunjivanje, postupak uzbunjivanja, prava uzbunjivača, obaveze državnih i drugih organa i organizacija i pravnih i fizičkih lica u vezi sa uzbunjivanjem, kao i druga pitanja od značaja za uzbunjivanje i zaštitu uzbunjivača.

II. Značenje  izraza

Članom 2 Zakona, radi upoznavanja i lakšeg razumevanja, određeno je značenje pojedinih izraza upotrebljenih u Zakonu, i to:

1) „uzbunjivanje“ je otkrivanje informacije o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera;

2) „uzbunjivač“ je fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga državnih i drugih organa, nosilaca javnih ovlašćenja ili javnih službi, poslovnom saradnjom i pravom vlasništva na privrednom društvu;

3) „poslodavac“ je organ Republike Srbije, teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave, nosilac javnih ovlašćenja ili javna služba, pravno lice ili preduzetnik koji radno angažuje jedno ili više lica;

4) „odgovorno lice“ je lice kome su u pravnom licu povereni određeni poslovi koji se odnose na upravljanje, poslovanje ili proces rada, kao i lice koje u državnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave vrši određene dužnosti;

5) „radno angažovanje“ je radni odnos, rad van radnog odnosa, volontiranje, vršenje funkcije, kao i svaki drugi faktički rad za poslodavca;

6) „ovlašćeni organ“ je organ Republike Srbije, teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave, ili nosilac javnih ovlašćenja nadležan da postupa po informaciji kojom se vrši uzbunjivanje, u skladu sa zakonom;

7) „štetna radnja“ je svako činjenje ili nečinjenje u vezi sa uzbunjivanjem kojim se uzbunjivaču ili licu koje ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač ugrožava ili povređuje pravo, odnosno kojim se ta lica stavljaju u nepovoljniji položaj.

III. Pravo na zaštitu

Uzbunjivač ima pravo na zaštitu, u skladu sa Zakonom, ako:

1)   izvrši uzbunjivanje kod poslodavca, ovlašćenog organa ili javnosti na način predviđen Zakonom,

2)   otkrije informaciju u roku od jedne godine od dana saznanja za izvršenu radnju zbog koje vrši uzbunjivanje, a najkasnije u roku od 10 godina od dana izvršenja te radnje, i

3) bi u trenutku uzbunjivanja, na osnovu raspoloživih podataka, u istinitost informacije, poverovalo lice sa prosečnim znanjem i iskustvom kao i uzbunjivač.

Pravo na zaštitu kao uzbunjivač imaju i:

4)   povezano lice, ako učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja zbog njegove povezanosti sa uzbunjivačem;

5)   lice koje učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja, ako je lice koje je preduzelo štetnu radnju, pogrešno smatralo da je to lice uzbunjivač, odnosno povezano lice;

6) lice koje traži podatke u vezi sa informacijom, ako učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja zbog dostavljanja Informacije.

IV. Zaštita podataka o ličnosti uzbunjivača

Članom 10 Zakona određeno je pravo uzbunjivača na anonimnost, odnosno podaci o identitetu uzbunjivača mogu biti otkriveni samo ukoliko se uzbunjivač saglasi sa otkrivanjem tih podataka.

Identitet uzbunjivača može biti otkriven nadležnom organu, samo ukoliko bez otkrivanja identiteta ne bi bilo moguće postupanje tog organa. Lice ovlašćeno za prijem informacija dužno je da, pre otkrivanja identiteta, o tome obavesti uzbunjivača.

V. Postupak

Postupak uzbunjivanja započinje dostavljanjem informacije poslodavcu.

Poslodavac je dužan da postupi po informaciji bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema informacije.

Poslodavac je dužan da obavesti Uzbunjivača o ishodu postupka po njegovom okončanju, u roku od 15 dana od dana okončanja postupka iz stava 1.

Poslodavac je dužan da, na zahtev Uzbunjivača, pruži obaveštenja Uzbunjivaču o toku i radnjama preduzetim u postupku, kao i da omogući Uzbunjivaču da izvrši uvid u spise predmeta i da prisustvuje radnjama u postupku.

Uzbunjivanje javnosti

Javnost se može uzbuniti, bez prethodnog obaveštavanja poslodavca ili ovlašćenog organa, u slučaju neposredne opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, od nastanka štete velikih razmera, odnosno ako postoji neposredna opasnost od uništenja dokaza.

Prilikom uzbunjivanja javnosti, Uzbunjivač je dužan da poštuje pretpostavku nevinosti okrivljenog, pravo na zaštitu podataka o ličnosti, kao i da ne ugrožava vođenje sudskog postupka.

VI. Sadržina informacije

Informacija sadrži podatke o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i podatke radi sprečavanja štete velikih razmera.

Informacija može da sadrži potpis Uzbunjivača i podatke o Uzbunjivaču.

Poslodavac je dužan da postupa i po anonimnim obaveštenjima u vezi sa Informacijom, u okviru svojih ovlašćenja.

Zabrana zloupotrebe uzbunjivanja Zabranjena je zloupotreba uzbunjivanja. Zloupotrebu uzbunjivanja vrši lice koje:

1)   dostavi informaciju za koju je znalo da nije istinita;

2)   pored zahteva za postupanje u vezi sa informacijom kojom se vrši uzbunjivanje, traži protivpravnu korist.

VII. Postupanje sa tajnim podacima

Informacija može da sadrži tajne podatke. Pod tajnim podacima smatraju se podaci koji su u skladu sa propisima o tajnosti podataka prethodno označeni kao tajni.

Ako su u informaciji sadržani tajni podaci, Uzbunjivač je dužan da se prvo obrati poslodavcu, a ako se informacija odnosi na lice koje je ovlašćeno da postupa po informaciji, informacija se podnosi rukovodiocu poslodavca.

U slučaju da poslodavac nije u roku od 15 dana postupio po informaciji u kojoj su sadržani tajni podaci, odnosno ako nije odgovorio ili nije preduzeo odgovarajuće mere iz svoje nadležnosti, Uzbunjivač se može obratiti ovlašćenom organu.

Izuzetno od prethodnog stava 3, u slučaju da se informacija odnosi na rukovodioca poslodavca, informacija se podnosi ovlašćenom organu.

Ako su u informaciji sadržani tajni podaci, Uzbunjivač ne može uzbuniti javnost, ako zakonom nije drugačije određeno.

Ako su u informaciji sadržani tajni podaci, Uzbunjivač je dužan da se pridržava opštih i posebnih mera zaštite tajnih podataka propisanih zakonom koji uređuje tajnost podataka.

VIII. Zaštita uzbunjivača i naknada štete

Zabranjeno je stavljanje Uzbunjivača u nepovoljniji položaj.

Stoga, poslodavac ne sme činjenjem ili nečinjenjem da stavi Uzbunjivača u nepovoljniji položaj u vezi sa uzbunjivanjem, a naročito ako se nepovoljniji položaj odnosi na:

1) zapošljavanje;

2) sticanje svojstva pripravnika ili volontera;

3) rad van radnog odnosa;

4) obrazovanje, osposobljavanje ili stručno usavršavanje;

5) napredovanje na poslu, ocenjivanje, sticanje ili gubitak zvanja;

6) disciplinske mere i kazne;

7) uslove rada;

8) prestanak radnog odnosa;

9) zaradu i druge naknade iz radnog odnosa;

10) učešće u dobiti poslodavca;

11) isplatu nagrade i otpremnine;

12) raspoređivanje ili premeštaj na drugo radno mesto;

13) nepreduzimanje mera radi zaštite zbog uznemiravanja od strane drugih lica;

14) upućivanje na obavezne zdravstvene preglede ili upućivanje na preglede radi ocene radne sposobnosti.

Naknada štete zbog uzbunjivanja

U slučajevima nanošenja štete zbog uzbunjivanja, Uzbunjivač ima pravo na naknadu štete, u skladu sa zakonom koji uređuje obligacione odnose.

IX. Sudska zaštita

Uzbunjivač prema kome je preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem (svako činjenje ili nečinjenje u vezi sa uzbunjivanjem kojim se uzbunjivaču ili licu koje ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač ugrožava ili povređuje pravo, odnosno kojim se ta lica stavljaju u nepovoljniji položaj) ima pravo na sudsku zaštitu.

Sudska zaštita ostvaruje se podnošenjem tužbe za zaštitu nadležnom sudu (viši sud prema mestu preduzimanja štetne radnje ili prema mestu prebivališta tužioca), u roku od 6 (šest) meseci od dana saznanja za preduzetu štetnu radnju, odnosno 3 (tri) godine od dana kada je radnja preduzeta.

Tužbom za zaštitu može se tražiti:

1) utvrđenje da je prema uzbunjivaču preduzeta štetna radnja;

2) zabrana vršenja i ponavljanja štetne radnje;

3) uklanjanje posledica štetne radnje;

4) naknada materijalne i nematerijalne štete;

5) objavljivanje presude donete po tužbi podnetoj iz razloga predviđenih u tač. 1) do 4) ovog stava u sredstvima javnog informisanja, o trošku tuženog.

Tužbom se ne može se pobijati zakonitost pojedinačnog akta poslodavca kojim je rešavano o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog po osnovu rada.

X. Prava uzbunjivača u posebni m postupcima

Tužbom za ocenjivanje zakonitosti pojedinačnog akta poslodavca kojim je rešavano o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog po osnovu rada, Uzbunjivač može istaći navod da pojedinačni akt poslodavca predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem.

XI. Privremene mere

Uzbunjivač ima pravo da nadležnom sudu predloži određivanje privremenih mera pre pokretanja sudskog postupka, za vreme trajanje sudskog postupka, kao i po okončanju sudskog postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno.

Uzbunjivač ima pravo da predlogom za određivanje privremene mere zahteva da sud odloži pravno dejstvo akta, zabrani vršenje štetne radnje, kao i da naloži otklanjanje posledice prouzrokovane štetnom radnjom.

XII. Nadzor nad sprovođenjem zakona

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši inspekcija rada, odnosno upravna inspekcija, u skladu sa zakonima koji uređuju njihova ovlašćenja.

XIII. Stupanje na snagu Zakona

Zakon o zaštiti uzbunjivača stupio je na snagu 4. 12. 2014. godine, a primenjivaće se po isteku 6 (šest) meseci od dana stupanja na snagu, odnosno počev od 5. 6. 2015. godine.

Zaposleni su obavesteni .